Шестоаприлско бомбардовање Београда – Иван Стратимировић

Пре 79 година Хитлер се наљутио на Србе. Решио да сравни Београд са земљом.
Ни први ни последњи.
Пре 21 године нас је бомбардовало 19 најмоћнијих и најбогатијих земаља Америке и Европе. То је било „милосрдно“ бомбардовање. А немачки напад на Краљевину Југославију није био „милосрдан“ био је заиста немилосрдан. Држава је поражена за мање од две недеље.

Србија ни 1914. и 1915. није капитулирала. Она је 1918. победила.
У Шестоаприлском рату 1941. била је издаја. Издаја у држави, издаја у војсци. Бранили су Београд пилоти. Бранили и изгинули.

Мој отац Ђорђе је био резервни официр Југословенске краљевске морнарице. Био је пилот. Мобилисан и по распореду у Хидробази у Дивуљама поред Сплита.

Ђорше Стратимирвић

У целој бази само њих двојица: мој отац пилот малог хидроавиона без наоружања, а он ни пиштољ није имао, ни сабљу, и стражар са пушком, који је шетао испред хангара.

Замислите кајак са крилима и мотором изнад. То је био његов авион. Гориво се ручном пумпом водило до мотора. Мотор је покретан ручно; неко је требало за заврти пропелер, да се мотор покрене а авион је требало догурати у плићак, у море, па да полети. Није било никога да заврти пропелер а и није било никаквог смисла и да се полети.

Из породичног албума Стратимировића

Налећу италијански бомбардери „Савоја“. Бомбе падају далеко у планину. Мој отац покушава да их слика, али превисоко су једва се виде. У другом налету мало ближе. Тек касније падају бомбе око хангара и по бази.

Официра, који су у мирнодопском времену у парадним униформама шетали сабље по корзоу уз море, седели по кафанама, нигде.

Отац се је после две недеље вратио кући, наставио да ради, да води своју фабрику еспадрила и 140 радника. Ципела није било, носиле су се еспадриле. 140 породица радника је имало плате за хлеб и уз хлеб.