Београд 1944. бомбардован на Васкрс

На данашњи дан 16. априла 1944. на Васкрс Београд је крвнички бомбардован од стране савезника. Београд је тада био под немачком окупацијом.

Годинама нисам могао да прихватим за мене болну чињеницу, да су нас тукли теписима бомби наши савезници, наши „пријатељи“. Тај терет на души ме је притискао све до 24. марта 1999. године. Прве бомбе 19 НАТО држава, као да су разбиле тежак камен на мојим грудима који ме је деценијама притискао. Мислио сам тада; „ е сада је у реду; сада смо непријатељи, сада нас бомбардују са њиховим „хуманитарним“ разлогом – „милосрдно“.

Наравно да није било у реду. Никакав стваран разлог, па ни стваран повод није постојао, ни формално одобрење Савета безбедности УН. Али, сила Бога не пита. Тужно је што и данас у нашој земљи „европејци“ и „хуманитарци“ тој злочин одобравају, а и домаћи моћници ништа не предузимају да се злочинци осуде, оптуже и казне.

Неке бомбе пале на Београд тог Васкрса 1944. нису експлодирале, а на њима је било „честитки“: „Сретан Ускрс“. На срећу није писало на ћирилици.

Прошле је од тада 76 година, али у сећању ми је тај сунчани дан, када нас је, мене и брата, умивене и почешљане, лепо обучене, мајка повела у цркву, али променила смер. Кренули смо у бежанију, са Пашиног брда даље од града

Било ми је тек четири године и нисам разумео шта се догађа. Мислио сам да је на плавом небу чудан неки рој комараца, што гласно зује. Сећам се погледа на град, дима и далеких наранџастих бљескова, експлозија бомби.

Гледам данас плаво небо над Београдом. Упалићу свећу за пре 76 година погинуле малобројне немачке војнике и за хиљаде страдалих Београђана и за 20 младих мајки, очева у посети породилишту и њихових 20 беба. Тадашње породилиште је данас Студентска поликлиника.

Иван Стратимировић, сећање на „Крвави Васкрс“ 1944.