Сећање на Надежду Петровић

Чланови Савеза удружења потомака ратника 1912. – 1920. године су 03. 04. 2018., у знак сећања на Надежду Петровић, положили венце на спомен обележје на Новом гробљу и на споменику у Пионирском парку у Београду. 

Надежда Петровић је рођена у Чачку, 1873. а преминула од тифуса у Ваљеву 1915. Од 1884. се школује у Београду. 1891. је матурирала на Вишој Женској школи.  Мајстор пејзажа, Ђорђе Крстић ју је учио техникама сликања, а 1896. године наставља сликарско образовање у цртачкој школи Кирила Кутка. После тога одлази у атеље Антона Ажбеа у Минхен, где изучава сликање фигуре и портрета. 1903. се враћа у Србију где ради на мотивима из Шумадије. Ангажује се и друштвено на питањима радне и социјалне равноправности. Оснива “коло српских сестара” у Коларчевој задужбини.  Прву југословенску колонију отворила је у Сићеву 1905.  Надежда 1912, године оснива сопствену сликарску школу. 

Радила је и као новинар, публициста, уметнички критичар и прва жена ратни фотограф у периоду балканских и Првог светског рата. У њену част подигнути су споменици у Чачку, Београду и Сићеву. Лик Надежде Петровић је 2001. године постављен на новчаницу од 200 динара.