Зејтинлик у Солуну – ГРЧКА

На Крфу на острву Видо, где се налази Маузолеј у коме почива у уграђеним касетама 1.232 српска војника, а у врећама су кости 1.532 војника, које су узидане у бочне пирамиде, у присуству највиших црквених, цивилних и војних власти града Крфа, уз почасни вод грчке морнарице и оркестра града Крфа, полажу се венци.
Такође се спуштају венци са ферибота у Јонско море између острва Вида и града Крфа у „Плаву гробницу“ уз звуке бродске сирене и рецитовање истоимене Бојићеве песме. Претпоставља се да је овде поринуто у море – сахрањено око 10.000 умрлих српских војника.
У току боравка на Крфу, обавезно се посећује село Гувија (Говино), место где се 1916. године искрцавала српска војска са повлачења из Србије преко Албаније у зиму 1915. године. На овом месту наше Друштво је поставило плочу са натписом на српском и грчком језику, која је свечано откривена уз присуство достa старих српских ратника и бораца из Другог светског рата и многобројних потомака тих ратника 1975. године.
У програму је била предвиђена и посета дворцу „Ахилеон“, где је приликом боравка наше војске на Крфу 1916. године била смештена болница за српске официре.
Зејтинлик – Солун. Српско војничко гробље на Зејтинлику изграђено је по идејним скицама арх. Александра Васића, које је разрадио арх. Николај Краснов. Сви радови на израдњи маузолеја и уређена гробља извођени су под руководством арх. Будимира Христодула. Зејтинлик обухвата површину од 7.000 м2. Радови су обављани од 1933. до 1936. године, када је 11. новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, обављено свечано освећење Маузолеја са капелом и костурницом. Маузолеј је грађен у српско-византијском стилу и заједно са костурницом и криптом заузима површину од 600 м2.
Зидови у капели обележени су натписима свих јединица које су учествовале у пробоју Солунског фронта. Крипта са костурницом налази се испод капеле. Степеницама се улази у подземну просторију из које се рачвају ходници са бетонским преградама у којима су смештени ковчежићи са остацима палих ратника. Они су ексхумирани са 250 гробаља широм ратних попришта од 1916. до 1918. године. У крипти је сахрањено 5.580, а напољу у 10 парцела сахрањено је 1.735 српских ратника.
Материјал за изградњу маузолеја и гробља донет је из Југославије (за крстаче – Момин камен код Џепа, гранит за плоче из Кадине луке, а цемент из Беочина). Чемпреси су донети са Хиландара.
Иза Маузолеја налази се популарно названо „Партизанско гробље“, где је у две заједничке гробнице сахрањено 126 интернираца умрлих и побијених у логорима близу Солуна у Другом светском рату. На Зејтинлику се налазе и савезничка војна гробља, и то: француско, руско, енглеско и италијанско.
Полагање венаца на Маузолеј на Зејтинлику врши се уз све војне почасти са интонирањем химни. Полагању венаца поред црквених, грађанских и војних власти града Солуна, присуствују и представници савезничких земаља. Наше Друштво обавезно полаже венац и на Партизанско гробље. Одмах по полагању венаца на Зејтинлику одлази се на полагање венаца на споменик изгинулим грчким ратницима из Балканског и Првог светског рата, који се налази у кругу једне војне јединице у Солуну.
Споменик на Поликастрону. На главном путу од Солуна према Југославији (Србији), код села Поликастрона, близу границе, подигнут је петоугаони споменик свих земаља савезника из Првог светског рата, који су учествовали у пробоју Солунског фронта. Споменик као обелиск свечано је отворен 1977. године. На свакој страни постоји натпис на српском, грчком, француском, енглеском и италијанском језику, где је исписано због којих догађаја је подигнут овај споменик.
На травнатом узвишењу, одмах до споменика, подигнуте су спомен бисте Елефтериху Венизелосу, председнику владе, који је Грчку увео у Први светски рат на страни савезника и Николе Пашића, председника српске владе из тог периода.
И овде као и у Солуну, на Зејтинлику, сваке године уз све црквене, грађанске и војне почасти, уз интонирање химни свих земаља учесника пробоја Солунског фронта, поред нашег Друштва, венце полажу делегације свих савезничких земаља.

(Извор: Политика 02. 06. 2015.)